12

mar

Poslednjih godina vlasnici kućnih ljubimaca postaju sve svesniji čime hrane svoje ljubimce. Međutim, sa svim različitim formulama i brendovima hrane na tržištu, može biti teško šta zaista čini hranu za ljubimce hranljivom i uravnoteženom.

Ovaj blog trebao bi da pomogne u tome, i objasni sve što treba da znate o ishrani pasa i mačka i da pruži informacije potrebne da sve razumete.

Kompletna i uravnotežena ishrana uključuje proteine, masti, ugljene hidrate, vitamine i minerale. Voda je takođe neophodna za život i potrebna je svakodnevno. Ovo može izgledati vrlo jednostavno i lako sa razloženim osnovnim sastojcima, ali razumevanje kako se svaki hranljivi sastojak koristi u telu psa i mačke, razumevanje procesa varenja i saznanje koje su sve hranljive materije potrebne za zdravlje u svim životnim fazama je veoma složeno.

Uravnotežena hrana za pse treba da zadovolji energetske potrebe Vašeg psa.

Pre nego počnemo da biramo hranu za naše ljubimce, uvek treba uzeti u obzir njihov uzrast, dnevnu aktivnost, fizičku kondiciju ( rast i razvoj, graviditet, laktacija, priplod, starost, zdrastveno stanje…).

Najveći deo energije psi i mačke dobijaju iz proteina i masti animalnog porekla, a tek iza toga idu ugljeni hidrati koji bi bili poželjni da su složeni po hemijskoj strukturi i da imaju nizak glikemijski index.

Energetska vrednost hrane određuje kvalitet hrane, kao i energetske dnevne potrebe Vašeg ljubimca, što je hrana kvalitetnija, namernice koje odgovaraju njihovom metabolizmu u smislu da ih lako vare i iskorištavaju, daju se u manjoj količini.

Namernice treba da budu izbalansirane, kako bi se osiguralo da ih organizam pravilno apsorbuje i da budu iskorištene za rad svakog organskog sistema. Kada imamo situaciju da organizam ne dobija dovoljno hranljivih materija ili je obrok pogrešno izbalansiran dolazi do pothranjenosti ili do oboljevanja nekog organskog sistema. Najčešće greške u ishrani vidimo na mladim psima u dve varijacije, ili visoka doza kalcijuma ili pak niske doze, kada se u oba slučaja vide promene na kostima. Druga vidljiva greška jeste na gastrointestinalnom traktu, kada organizam nema dovoljno energije pa dolazi do poremećaja u varenju, jer ljubimac neće moći da unese dovoljne količine hrane da bi zadovoljio dnevne potrebe.

Pored navedenog bitan je postupak obrade sastojaka, posebno kada pričamo o proteinima jer visoke temperature dovode do denaturacije proteina i kao takvi onda imaju manju biološku vrednost.

Proteini

Proteini animalnog porekla su važni u formiranju i održavanju hrskavice, tetiva i ligamenata. Proteini u hrani za pse i mačke takođe pomažu u formiranju mišića, kože, dlake, noktiju i krvi.

Kada se proteini razgrađuju, stvaraju se aminokiseline koje su esencijalne hranljive materije za pse i mačke. Aminokiseline pomažu u stvaranju energije i održavanju života. Postoji 10 esencijalnih aminokiselina koje su potrebne  za održavanje zdravlja ljubimca. Ovi hranljivi sastojci se ne mogu stvarati u telu i moraju se unositi ishranom. Kada je reč o Taurinu, jednoj od deset esencijalnih aminokiselina, psi delimično mogu da je stvaraju  dok mačke aposlutno nemaju mogućnost, i potrebno je da se unosi hranom. Po preporuci specijalista za ishranu pasa i mačaka, suva hrana za mačke treba da sadrži 0.1 % suve materije (DM) taurina (( Douglass et al. 1991, Earle KE et al. 1991).

Proteini koji obezbeđuju koncentraciju svih esencijalnih aminokiselina smatraju se visokokvalitetnim proteinima.

Ako tom izvoru proteina nedostaju esencijalne aminokiseline ili ih telo ne može apsorbovati, onda se smatra da je protein niskog kvaliteta.

I zato kada birate hranu, uvek obratite pažnju da je poreklo proteina iz mesa (piletina, ćuretina…) a ne biljnog porekla jer proteni  biljnog porekla nemaju aminokiselinski sastav koji je potreban ljubimcima poput pasa i mačaka, ukratko nemaju esencijalne aminokiseline potrebne psima i mačkama. Ovo se posebno odnosi na mačke, koje su obligatni mesojedi, i taurin im je preko potreban.

*AAFCO je došao do zaključka da su minimalne potrebe za proteinima u ishrani psa koji raste 18% suve materije, i 8% suve materije za odraslog psa. Ova činjenica se zasniva na ishrani visokokvalitetnim proteinima i opet je minimalna količina.

*AAFCO preporučuje da dnevni zahtevi za ishranu pasa treba da sadrže najmanje 22% suve materije za rast i 18% suve materije za održavanje.

Trenutna istraživanja pokazuju da nema dodatne koristi od viška proteina u ishrani. Maksimalni iznos za bilo koju životnu fazu ne bi trebalo da prelazi 30% suve materije.

Višak proteina se inače izlučuje iz tela, a u nekim uslovima može biti štetan ( oboljenje bubrega, dijabetes mellitus…).

O ishrani hranom sa niskim sadržajem proteina ćemo nekom drugom prilikom.

*( na pakovanju stoji sirovi protein, i data je vrednost za g – u suvoj materiji se računa na sledeći način: ako je vlaga u hrani 10%, onda od 10% -10%=90%; proteini u hrani su recimo 26%; onda 26/90= 0,28%, pomnožite sa 100 i dobijate da je 28% proteina u suvoj materiji).

Masti

Kada govorimo o drugom bitnom nutritijentu u ishrani ljubimaca – mastima, i ovde je bitno da su animalnog porekla. Masti su lipidi koji su čvrsti na sobnoj temperaturi, i uglavnom se sastoje od triglicerida. Inače masti daju 2 do 2.5 puta više energije od proteina i ugljenih hidrata. Uloga masti pored  toga što je izvor energije, jeste pomoć u apsorpciji vitamina rastvorljivih u mastima ( vitamin A, D, E, K– potreba za apsorpciju ovih vitamin je od 1% do 2% hrane), i treća uloga masti je da su izvor esencijalnih masnih kiselina, čija je uloga da smire upalni proces na ćelijskom nivou, i tokom gravidita , ali su i izvor Ω3 i Ω6 masnih kiselina. Nedostaci  Ω3 i Ω6 masnih kiselina mogu stvoriti problem sa upalnim procesima u organizmu, tokom graviditeta, ali i sa kvalitetom kože i dlake.

Postoji dosta izvora masnih kiselina, koji su uključeni u ishranu pasa i mačka.

Linolna kiselina (LA) je prekursor arahidonske kiseline (AA) koja je esencijalna Ω6 masna kiselina. Dobri izvori linolne kiseline su pileća i svinjska mast.

U Ω3 masne kiseline ubrajaju se eikozapentaenska kiselina (EPA), dokozaheksaenska kiselina (DHA) i α linoleinska kiselina.

Ω3 masne kiseline imaju ulogu da se smanji upala uzrokovana stanjima poput artritisa, određenih karcinoma, opekotina, dermatitisa, inflamatorne bolesti creva i bolesti bubrega. Omega-3 je takođe glavni sastojak u održavanju zdrave i funkcionalne hrskavice. Morska riba je takođe dobar izvor Ω3 masnih kiselina.

Ugljeni Hidrati

Kada su u pitanju ugljeni hidrati, moram da u ovom blogu naglasim da grain free ne znači da je hrana bez ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati imaju ulogu da obezbede energiju, ali za razliku od ljudi, psi i mačke imaju metabolizam koji može od proteina da metaboliše potrebnu energiju pretvarajući ih u glukozu. Takođe, ugljeni hidrati su glavni izvor dijetetskih vlakana.

Vlakna su važan deo ishrane pasa i mačaka zbog zdravlja gastrointestinalnog trakta, održavaju zdravlje debelog creva zajedno sa saprofitnim mikroorganizmima. Vlakna se dele na rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna.

Rastvorljiva vlakna se rastvaraju u crevima, poboljšavaju varenje i čine izmet mekšim.

Uobičajeni izvori rastvorljivih vlakana su voće i gume (gume takođe poboljšavaju teksturu konzervirane hrane). Guma je termin koji se koristi za grupu viskoznih i lepljivih polisaharida koji se nalaze u semenu i biljkama.

Mnoga rastvorljiva vlakna su takođe fermentabilna. Fermentabilna vlakna mogu da koriste normalne crevne bakterije kao izvor energije i takođe proizvode kratkolančane masne kiseline koje ćelije u crevima mogu da koriste, izvor su prebiotika u crevima.

Nerastvorljiva vlakna potiču iz žitarica. Generalno povećavaju količinu fekalija, ali ne omekšavaju izmet jer ne mogu da apsorbuju vodu, zato su odličan izbor kod opstipacija, u kontroli diabetes mellitusa, viška telesne težine. Dodaje se u obliku celuloze.

Glikemijski indeks rangira ugljene hidrate u ishrani na osnovu toga kako utiču na šećer u krvi (glukozu). Ugljeni hidrati koji su po strukturi prosti podižu vrlo brzo glikemijski indeks nakon ishrane, koji onda naglo pada. Zato hrane koje sadrže ove ugljene hidrate nisu poželjan izbor u ishrani ljubimaca, jer posle takve ishrane, pored stalne stimulacije pankreasa, brzo dolazi do ispoljavanja gladi, a da energija uneta prethodnim obrokom još nije utrošena ( dolazi do pojave gojaznosti). Postoje određena medicinska stanja gde je ovakva ishrana poželjna. Naravno, ishrana ovakom hranom treba da bude pod nadzorom veterinara.

Prema AAFCO  smernicama nema potrebe za dodavanjem ugljenih hidrata jer komercijalna grain free hrana sadrži dovoljno ugljenih hidrata da zadovolji dnevnu količinu glukoze potrebnu psima i mačkama. Glukoza je potrebna za održavanje nervnog sistema i njegovo normalno funkcionisanje.

Suva hrana za pse obično sadrži 30-60% ugljenih hidrata, pri čemu je većina skrob.

O vitaminima i mineralima pričaćemo nekom drugom prilikom, samo ću naglasiti da svaka superpremium hrana ima izbalansiran odnos vitamina i minerala, i vrlo retko je potrebna suplementacija, ako postoji problem u reasorpciji ili kada su u pitanju gigantske rase pasa. Naravno samo uz strogi nadzor veterinara, jer jedan mineral u višku smanjuje resorpciju drugog.

Dušica Prka, spec. veterinarske dijetetike DVM