02

mar

Piroplazmoza je parazitsko oboljenje pasa i drugih životinja uzrokovano krvnim protozoama iz roda Babesia spp. Najčešći uzročnik babezioze pasa je Babesia canis koja je strogo specifična za vrstu i izaziva samo babeziozu pasa.

Oboljenje je akutnog toka i manifestuje se povećanjem telesne temperature, anemijom, žuticom, tamnom bojom mokraće, apatijom, depresijom, gubitkom apetita i dr. Ukoliko se ne leči može da završi uginućem, naročito kod mladih pasa koji su jako osetljivi na infekciju te kod njih bolest može da se završi uginućem za 2 do 3 dana. Otpornije životinje lakse prebole i klinička slika bolesti je slabije izražena.

Bolest prenose krpelji pa se oboljenje najčešće javlja u sezoni krpelja iako nije isključena mogućnost pojave oboljenja  izvan sezone, naročito kod latentno inficiranih pasa kada se oboljenje naglo javi usled dejstva stresnih faktora.

Razmnožavanje uzročnika  u eritrocitima dovodi do njihovog propadanja usled čega se javlja anemija, žutica i hemoglobinurija. Usled hemoglobinurije mokraća dobija mutan izgled i  crveno-smeđe je boje. Zbog propadanja sve većeg broja eritrocita poremećeni su oksidacioni procesi u organizmu, rad srca je ubrzan, a disanje je otežano usled čega se životinja nevoljno kreće. Opšte stanje životinje je skroz poremećeno. Tok bolesti je oko 7 dana, a kod otpornijih pasa može da traje nekoliko nedelja. Nakon preboljenja životinje stiču imunitet koji ih štiti 1 do 2 godine, a prebolele životinje predstavljaju parazitonoše.

Bolest može da se vrati (recidiv) iako nije došlo do novog inficiranja.

Dijagnoza se postavlja mikroskopskim pregledom razmaza periferne krvi i pronalaskom merozoita u eritrocitima. Nalaz je krajnje specifičan i moguć je 1 do 3 nedelje nakon infekcije. Serološka dijagnostika (ELISA i IFA) je u upotrebi radi određivanja tittra antitela na babezije. Titar 1:80 i viši govori o akutnoj infekciji sa velikim babezijama (B. canis), dok titar 1:320 i viši ukazuje na infekciju sa malim babezijama (B. gibsoni). Serološka dijagnostika se može ponoviti za 4 do 8 nedelja radi praćenja nivoa antitela.

Najznačajnija diferencijalna dijagnoza je imunološki posredovana hemolitička anemija i trombocitopenija. IMHA (imunološki posredovana hemolitička anemija) može da se javi kao posledica babezioze i reakcije imunskog sistema jedinke na ove protozoe. Potrebno je isključiti i ostale tick borne infekcije, kao što su erlihioza i Rocky mountain spotted fever, koje imaju sličnu kliničku sliku.

Lečenje je veoma uspešno ako se započne na vreme. U terapiji se najčešće koristi Imidokarb ( Imizol ) koji efikasno deluje protiv babezija. Pored specifične terapije daju se antibiotici za sprečavanje sekundarnih infekcija i daju se vitamini kao potporna terapija.

Preventiva bolesti podrazumeva redovno korišćenje zaštite, uklanjanje krpelja sa životinje i izbegavanje područja u kojima se nalaze krpelji ( šipražja, visoke trave, parkovi ) za vreme sezone krpelja.

Babezioza nije zoonoza. Ljudi oboljevaju od babezioze isto kao i psi, ujedom inficiranog krpelja i prenosom sporozoita. Psi mogu predstavljati rezervoar infekcije za ljude. Najčešći uzročnik babezioze ljudi je Babesia microti. Simptomi su najčešće blagi i samolimitirajući. Antibiotik izbora je klindamicin.