Osnove ishrane pasa

Osnove ishrane pasa

Štenci se nakon 40. dana od rođenja polako uče da koriste čvrstu hranu ( granule) i tokom tog perioda trebalo bi sve manje da koriste majčino mleko. Sa navršenih 60 dana trebalo bi da su naviknuti na samostalnu ishranu tj. čvrstu hranu.

Ono što je bitna stavka jeste da ishrana štenaca i majke mora biti istom hranom, jer se tako zadovoljavaju nutritivne potrebe štenaca u porastu, ali i majke koja je u laktaciji. Kada se poštuje pravilo ishrane granulama za štence, budući vlasnici prilikom kupovine štenata nastavljaju ishranu istim, čime se izbegava pojava gastrointestinalnih smetnji koja se često javlja ako se štenetu zameni obrok nekom drugom hranom ili drugim granulama. Naravno, mogu se odabrati druge granule, posebno ako je vlasnik poželeo da izabere bolje, kvalitetnije granule, ili da počne da mu sprema domaće obroke sa više proteina, ali svaki prelazak sa jedne na drugu hranu zahteva prilagođavanje od par dana a nekad i duže.

Kada govorimo o periodu šteneta, treba imati u vidu da nisu sve rase štene sa navršenih dvanaest meseci, mini ( male ) rase su sa navršenih dvanaest meseci odrasle jedinke, rase pase koji spadaju u srednje pse ( do 20 kg telesne težine ) su završili rast sa navršenih četrnaest meseci, dok velike i gigantske rase završavaju svoj rast sa navršenih 17 meseci života. I shodno tome se i hrane.

A šta je bitno?

Bez obzira na to hranite li svog psa vrhunskom komercijalnom hranom ili pripremate domaća jela, važno je razumeti osnovne principe ishrane pasa. Evo pregleda osnova koji će vam pomoći da započnete sa donošenjem ispravnih i informisanih izbora za svog psa.

Postoji šest glavnih klasa hranljivih sastojaka: proteini, masti, ugljeni hidrati, vitamini, minerali i voda.

Psi su mesojedi za razliku od ljudi, pa je njihova osnovna potreba za proteinima i mastima animalnog porekla. Psi iz tih namernica dobijaju energiju, koja je osnovni životni zahtev.

Sadržaj energije (mereno kalorijama) u hrani određuje se koliko prva tri elementa sadrži hrana. Vitamini i minerali su takođe neophodni za mnoge funkcije tela, ali ono što se nikako ne sme izgubiti iz vida jeste činjenica da 70% tela psa čini voda i mora da bude uvek dostupna našim krznenim prijateljima.

PROTEINI

Proteini su složeni molekuli koji se sastoje od aminokiselina, gradivnih elemenata rasta, održavanja i regeneracije ćelija.

Proteini se sastoje od 20 aminokiselina. Dok psi, mačke, pa čak i ljudi proizvode oko polovine ovih aminokiselina u organizmu, drugu polovinu, nazvanu „esencijalne aminokiseline“, treba obezbediti ishranom. Deset esencijalnih aminokiselina su arginin, histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin. Ako čak i jedan od ovih „osnovnih elemenata“ nedostaje, kako objašnjava Lovell Ackerman, DVM, telo ne može efikasno da stvara određene proteine. Aminokiseline rade korak po korak na proizvodnji proteina.

Ako jedan od koraka nedostaje, proces se zaustavlja. Biološka vrednost proteina ukazuje na to koliko efikasno ih životinja koristi.  Ova vrednost je visoka za proteine iz mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Psi ove proteine efikasno vare i daju aminokiseline u proporcijama pogodnim za sintezu proteina u tkivima. Nasuprot tome, biološka vrednost većine biljnih proteina je niska, zbog nedostatka specifičnih aminokiselina i manje svarljivosti, zato nam biljni proteini nisu značajni u ishrani pasa kao oni  animalnog porekla.

Zato, bilo da spremate obrok ili koristite granule, obratite pažnju na poreklo proteina, a ne samo na njihov udeo u hrani. Jer napisani procenat, nikako ne mora da znači da će biti iskorišćen u potpunosti.

MASTI

Masti predstavljaju najkoncentrisaniji izvor energije u ishrani. Takođe snabdevaju masnim kiselinama koje su važne gradivne jedinice za važne supstance i neophodne za održavanje normalnih, zdravih ćelija. Zajedno sa proteinima, masti doprinose ukusu hrane, plus pomažu u apsorpciji vitamina A, E, D i K rastvorljivih u mastima.

Kao i proteinske esencijalne aminokiseline, i masnoća ima svoje esencijalne masne kiseline (EFA): linolna kiselina, linolenska kiselina i arahidonska kiselina. Budući da čine važan deo svake ćelije, životinje ih takođe moraju sadržati u ishrani. Linolna kiselina je izvor omega-6 masnih kiselina, a linolenska kiselina omega-3 masnih kiselina. Prema Strombecku, životinjama je za zdravlje potrebno više omega-6 (linolne kiseline) nego omega-3 masnih kiselina.

Ovaj odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina je kod zdravih jedinki, ali ako se ljubimac razboli, odnos se menja. Tada, omega-3 masne kiseline treba da budu u većem procentu jer imaju uticaj da stimulišu imunološki odgovor, ali i na lučenje tkz. prekusora zapaljenja koji su ključnu u smirivanju upalnog procesa u organizmu. Ono što se zna odavnina, omega-3 je ključna u održavanju kvaliteta kože i dlake, zato je meso ribe dobar odabir kod ljubimaca koji imaju nekih problema sa kožom.

Kao i kod proteina, masti animalnog porekla imaju značajnu ulogu jer ih psi lako vare i iskorištavaju, dok biljna ulja nisu “najbolji” odabir u ishrani, a vlasnici često naglašavaju kako dodaju različita ulja iz ishrane za ljude.  I ne samo to, način dobijanja je jedan od bitnih faktora  (hladno ceđeno, presovano..) je značajno kako za ljubimce tako i za ljude.

UGLJENI HIDRATI

Iako psima nisu potrebni ugljeni hidrati, jer njihova tela energiju mogu dobiti samo iz proteina i masti, ugljeni hidrati koje digestivni trakt može razgraditi i pretvoriti u glukozu takođe može biti izvor energije.

Ugljeni hidrati u obliku integralnih žitarica mogu biti izvor gvožđa, minerala i vlakna, kao i drugih korisnih hranljivih sastojka. Pošto kuvanje određuje svarljivost skroba, a samim tim i njegovu dostupnost, skrob mora biti dobro skuvan; u suprotnom, ima tendenciju da fermentiše u debelom crevu. Ugljeni hidrati se mogu naći u povrću i voću, koje takođe sadrže minerale, vlakna, antioksidante i deo proteina.

Vlakna su bitna, posebno ako govorimo o rastvorljvim vlaknima koji mogu biti dobar izvor prebiotika u ishrani, ali isto tako nerastvorljiva vlakna imaju svoju ulogu kod sterilisanih jedinki, ali i kod nekih patoloških stanja.

VITAMINI

Sveža, zdrava hrana pruža Vašem psu (kao i Vama) najbolji izvor vitamina, organskih supstanci potrebnih za normalno funkcionisanje tela. Takođe su važni u pretvaranju kalorija u energiju. Ackerman ističe da su potrebni u samo malim količinama: „Svi vitamini koji su svakodnevno potrebni Vašem psu mogu se dobiti u deliću kašičice”.

Ono što je bitno, svaka super premium hrana je izbalansirana u odnosu vitamina i suplementacija kod takvih hrana je retko potrebna. Opet, ako spremate obroke morate koristiti dobre izvore vitamina, i vršiti stalnu nadoknadu istih, jer se termičkom obradom pojedini vitmini gube.

MINERALI

Minerali su neorganske hranljive materije koje čine manje od 1 posto telesne težine psa, ali su ključne za mnoge važne funkcije, kao što su rast i jake kosti i zubi. Klasifikovani su kao makrominerali ili mikrominerali. Važno je napomenuti da dva makrominerala, kalcijum (najzastupljeniji mineral u telu) i fosfor, moraju biti u ravnoteži i dati u tačnim razmerama (idealan odnos kalcijum: fosfor je između 1,5: 1 i 2: 1). Mikrominerali (poznati i kao minerali u tragovima) takođe služe vrlo važnim funkcijama. Ravnoteža je kritična kod svih minerala, jer oni međusobno deluju; previše jednog može ometati apsorpciju drugog.

Ono što se još mora napomenuti, jeste da pored optimalnog odnosa kalcijuma i fosfora, jeste ključan vitamin D koji ima ulogu da pomogne kod ugradnje kalcijuma u kosti, tj. apsorpciju kalcijuma iz hrane.

ZAKLJUČAK

Ako odlučite da svog psa hranite komercijalnom hranom (a većina nas to čini), evo na šta treba paziti i šta izbegavati kada stojite ispred police pažljivo dizajniranih pakovanja hrane za pse:

Kvalitetni proteini životinjskog porekla trebali bi biti prvi sastojak i idealno bi bilo da se pojavljuju više puta kao glavne stavke na listi sastojaka. Imajte na umu da se sveže meso sastoji od puno vode (do 75 procenata), pa ako je sveže meso navedeno kao prva stavka, hrana možda neće sadržavati jednaku količinu mesa po težini, osim ako nema dodato drugo meso, ili posebno imenovani mesni obrok (na primer pileći obrok, koji je oko 10 procenata vode).

Izbegavajte hranu koja koristi generički „mesni“ obrok; treba nazvati stvarnu vrstu mesa: na primer jagnjeći obrok ili pileći obrok. Masnoća takođe treba da potiče iz imenovanog izvora, izbegavajte generičku „životinjsku“ masnoću.

Celo voće, povrće i cele žitarice koje sadrže celo zrno mogu biti u sastavu hrane. Na primer, pirinač, a ne pirinčano brašno ili mekinje. Treba izbegavati rafinirane proizvode od žitarica, gluten i mlinske proizvode.

Prirodni konzervansi poput tokoferola (vitamin E) i vitamina C ili antioksidanti poput ekstrakta ruzmarina su poželjni.

Izbegavajte: Sve nusproizvode (od mesa, žitarica ili bilo kog drugog izvora); dodata zaslađivača (koja su obično navedena kao fragmenti zrna); veštački konzervansi kao što su BHA, BHT, etoksikin, propilen glikol; i veštačke ukuse ili boje.

Osnove suve materije

Kada upoređujete različite vrste hrane – konzervirane, granulirane, itd. Ili jednostavno različite marke – morate imati na umu sadržaj vlage kako biste mogli da upoređujete.

 Koristite osnovu suve materije:

Prvo utvrdite količinu suve materije oduzimanjem procenta datog za vlagu od 100 procenata. Ako se vlaga daje kao 10 procenata, sadržaj suve materije u hrani je 90 procenata.

Zatim pretvorite proteine navedene na deklaraciji, tako što ćete podeliti njegov procenat sa količinom suve materije (izračunato u prethodnom koraku). Na primer, ako je navedeno da sadrži 26 procenata proteina, onda se pretvara u 28 procenata proteina na bazi suve materije (26 podeljeno sa 90). Da je nivo vlage bio, recimo, 30 procenata, sadržaj suve materije bio bi 70 procenata, a proteina 37 procenata (26 podeljeno sa 70).

Možete da napravite slične proračune za masnoću i vlakna nakon što pretvorite njihov procenat u suvu materiju.

Procenat ugljenih hidrata računa se:

100 – (%proteina+%masti+%vlakna+%vlaga+% pepeo)

POSLASTICE

Iako se poslastice obično daju u malim obrocima (ili bi tako trebalo da bude), pobrinite se da obratite isti  nivo pažnje onome što se nalazi u njima kao i za suvu hranu Vašeg psa. Potražite organske sastojke od pune hrane, uključujući imenovano meso, integralne žitarice, puno dobrog voća i / ili povrća i prirodna zaslađivača na bazi hrane (ako se uopšte koriste) – sos od jabuka, med ili melasa, na primer. Izbegavajte nusproizvode, veštačko bojenje, veštačke arome i veštačke konzervanse. Potražite pojedinačne poslastice koje je lako lome na manje komade.

Poslastice su često visoko kalorične, pa ih uzmite u obzir kada razmišljate o ukupnom unosu kalorija  vašeg psa. Preporučuje se da „zamene za maženje“ čine najviše 5 do 10 procenata pseće hrane. Ako broj kalorija nije naveden na etiketi, saznajte koji je to pre nego što ih date svom psu ili jednostavno odaberite one koje su sve potrebno naveli na deklaraciji.

Ovo je tek osnova onoga što je značajno za pravilnu ishranu pasa, postoji još dosta bitni stavki u ishrani, ali svakako može Vam pomoći da znate na šta da obratite pažnju.

I ne znači da ako jednom psu prija jedna hrana, mora pod obavezno i drugom, jako je bitno koliko je ljubimac aktivan tokom dana, njegova ishrana pre dolaska kod Vas.

Dušica Prka, spec. veterinarske dijetetike DVM